avatar
Куч
47.82
Рейтинг
+60.98

Axtamova Laziza A'zam qizi

Мақолалар

ЦЕОЛИТСОДЕРЖАЩИЕ КАТАЛИЗАТОРЫ ДЛЯ ПОЛУЧЕНИЯ ДИМЕТИЛОВОГО ЭФИРА ИЗ СИНТЕЗ-ГАЗА

БухМТИ
Илм-фан
Сафаров Б.Ж.
 
Бухарский инженерно-технологический институт
 
В результате проведенного исследования показано, что при использовании цеолитов в смеси с катализатором синтеза метанола возможно прямое получение диметилового эфира из синтез — газа. Охарактеризованы кислотные свойства и текстурные параметры цеолитных катализаторов. Наибольший выход диметиловый эфир ДМЭ 43 об.% получен при однократном прохождении синтез-газа через последовательно загруженные катализаторы R-1.

SHO'RTAN GAZ KIMYO MAJMUASI TEXNOLOGIK JARAYONLARIDA HOSIL BO’LADIGAN CHIQINDILAR

Илм-фан
TILLOYEV L.I.
Buxoro muhandislik texnologiya instituti
 
Dunyo miqyosida chiqindilar muammosi eng dolzarb ekologik masalalardan biriga aylanib bormoqda. Tahlillarga ko‘ra, so‘nggi yillarda maishiy vasanoat chiqindilarining yildan-yilga ortayotgani yer yuzidagi ekologikbarqarorlikka salbiy ta’sir ko‘rsatmoqda. Ma’lumotlarga qaraganda, hozirgi kunda chiqindilarning 900ga yaqin turi qayd etilgan.Har yili dunyoda chiqindilar hajmi 3 foizga ko‘paymoqda.

РОЛЬ И ЗНАЧЕНИЕ ЖИРОВ В ОБЩЕСТВЕННОМ ПИТАНИЕ.

Илм-фан
Н.Н.Сабирова Соискатель базовый докторантуры
К.К.Сатторов докторант
К.Х.Мажидов д-р техн. наук., профессор
Бухарский инженерно-технологический институт
 
Путем оценки и анализа имеющихся информаций  установлена роль и значение жиров в общественном питание. Даны характеристика насыщенных и ненасыщенных жирных кислот. Определена роль транс-жиров. Установлены значения жирных кислот состава омега-3 и омега- 6.
Ключевые слова:пищевые жиры, роль и значение, состав, характеристика, кислоты типа омега-3, омега-6.
 
Mavjud axborotni baholash va tahlil qilish bilan birga umumiy ovqatlanishdagi yog'larning roli va ahamiyati aniqlandi. To'yingan va to'yinmagan yog 'kislotalarining xususiyatlari. Trans yog'larining roli aniqlanadi. Omega-3 va omega-6 yog 'kislotalari qiymatlari

ПОКАЗАТЕЛИ, ОБЕСПЕЧИВАЮЩИЕ КАЧЕСТВО И ПИЩЕВУЮ БЕЗОПАСНОСТЬ ПРОДУКТОВ ПИТАНИЯ

БухМТИ
Илм-фан
Сабирова Наргиза Нусратовна
научный сотрудник базовой докторантуры БухИТИ
 +(99891) 416-66-97.
Сатторов Карим Каршиевич
кандидат технических наук, научный сотрудник докторантуры БухИТИ
 +(99891) 565-35-22.
Маджидов Кахрамон Халимович
 доктор технических наук, профессор «НГКСТ» кафедры, БухИТИ
 +(99890) 514-06-40.
 
Таянч сўзлар: ёғлар, турлари, сифати, кислота таркиби, озиқавий қиймати ва хавфсизлиги, биологик баҳоси, гигиеник талаблар.
Ключевые слова:жиры, разновидность, качество, кислотный состав, пищевая ценность и безопасность, биологическая ценность, гигиенические требования.
Key words: fats, variety, quality, acid composition, nutritional value and safety, biological value, hygienic requirements.
 
Озиқ – овқат

Когон саноат ва транспорт касб-ҳунар коллежида мобил қурилмаларнинг дастурий таъминоти мавзусида очиқ дарс ўтказилди

Илм-фан


Жорий йилнинг 29 ноябрькунида Когон саноат ва транспорт касб-ҳунар коллежининг барча замонавий техника воситалари билан жихозланган “Инновацион аудитория”сида 3 босқич “Дастурий инжинеринг” йўналиши 263 гуруҳ ўқувчиларига Ахборот технологиялари махсус фан ўқитувчилари Э.Усмонов ва Л.Хасановалар томонидан “Мобил

ЧЕТ ЭЛ ТАЖРИБАСИ АСОСИДА ИЛМИЙ ИШЛАР

Илм-фан
Аброров А.С. – БухМТИ “Машинасозлик технологияси” кафедраси катта ўқитувчиси
Республикамизда иқтисодий ривожлантириш дастуридан ўрин олган муаммолардан бири – бу  пахта саноатида ҳозирги пайтгача эксплуатация қилиниб келаётган тола ва чигит ажратиш технология машиналарининг ишчи органи арра конструкцияси материалини ишлаш муддатининг жуда қисқалиги, кўп миқдордаги асбобсозлик пўлатларини сарфланиши, тола ва чигит табиий хоссалари сифатининг пасайиши, арра хом ашёсининг чет эл валютаси эвазига келтирилиши муаммоли вазиятлардан бири бўлиб ҳисобланади. Тола ажратиш машиналарининг узоқ муддатли эксплуатация қилиш кўрсатгичлари ҳозирги замон пахтага дастлабки иишлов бериш жараёнини – тола ва чигитнинг ажратилиши жаҳон андозалари технологияларига талабларига

«Институтда кичик илмий лаборатория»

БухМТИ
Илм-фан
Бухоро муҳандислик – технология институтининг “Машинасозлик технологияси” кафедрасида Германия Федератив Республикасида ишлаб чиқарилган “Гидравлика” фанидан лаборатория машғулотларини бажариш учун мўлжалланган замонавий лаборатория қурилмалари олиб келинган. Хозирги кунда талабалар “Гидравлика” фанидан билим ва кўникмаларини ошириш келмоқдалар. Талабалар томонидан жиҳозларни ишлатиш назарий билимларни амалиётда қўллаш ҳамда тушунчаларни мустахкамламоқда. Бундан ташқари бу лабораторияда илмий ишларини олиб бораётган мустақил тадқиқотчилар  ва докторантлар учун амалий жихатдан кичик илмий лаборатория вазифасини ўтаб келмоқда.

Ёғни дезодорациялаш жараёнининг бошқариш тизимини нейро-ноқатъий технология базасида тадқиқ қилиш

Илм-фан
БУХОРО МУҲАНДИСЛИК-ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ
“ТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁНЛАРНИ БОШҚАРИШНИНГ АХБОРОТ КОММУНИКАТСИЯ ТИЗИМЛАРИ’’ кафедраси катта ўқитувчиси
Исмойилов Хаёт Баротович
Мавзуси: Ёғни дезодорациялаш жараёнининг бошқариш тизимини нейро-ноқатъий технология базасида тадқиқ қилиш
       Когон ёг экстракция заводи АЖда Х.Б. Исмойилов томонидан  Ёғни дезодорациялаш жараёнининг бошқариш тизимини нейро-ноқатъий технология базасида тадқиқ қилиш мавзуси буйича илмий иш олиб борилмокда.

“Гидродинамика пульсируюoих потоков двухфазных смесей

Илм-фан
Бухоро муҳандислик-технология институти
Технологик жараёнларни бошқарув тизимлари” факультети
“Технологик жараёнларни бошқаришнинг ахборот-коммуникация тизимлари” кафедраси
 
Кафедра профессор-ўқитувчилари К.З. Абидов, Б.Т. Эргашев, О.К. Салиевалар  томонидан олиб борилган илмий тадқиқотлар натижалари асосида  “Гидродинамика пульсируюoих потоков двухфазных смесей”  номли монография чоп этилди. 

ЁШЛАР ТАРБИЯСИДА МАЪНАВИЙ ФАЗИЛАТЛАРНИНГ ТУТГАН ЎРНИ

БухМТИ
Илм-фан
Бух МТИ “Ижтимоий фанлар” кафедраси катта ўқитувчиси А.А.Абдуллаевич
Ўзбекистон аҳолисининг мутлоқ кўпчилиги, яъни 60% дан ортиғини ёшлар ташкил қилади. Шу сабабли ёшларимизни ватанпарварлик, инсонпарварлик руҳида тарбиялаш бугунги кундаги энг долзарб масалалардан бири. Ёшлар тарбияси бу ҳаёт-мамот масаласидир. Бугунги кунда ёшлар тарбияси келажакда уларнинг жамият ҳаётига кириб, ўз йўлига эга бўлишида энг муҳим масала эканлиги яққол намоён бўлмоқда. 

ИБН СИНОНИНГ АЙРИМ МИСТИК ҒОЯЛАРИ.

БухМТИ
Илм-фан
Бух МТИ “Ижтимоий фанлар” кафедраси  катта ўқитувчиси А.А.Абдуллаевич
 
Ибн Сино ижодининг биринчи ярмида фалсафий масалаларни ҳал қилишда ратсаналистик нуқтаи назарда турган бўлса кейинчалик у рухий масалаларни тахлил қилар экан тасаввуфга яқин бўлган фикрлар унда шакллана бошлади. Биз буни унинг бир қатор рисолаларида кўришимиз мумкин. Ибн Сино ўзининг “Нурланиш” номли асарида инсоннинг руҳий ривожини тўрт поғонага ажратади.

А.АВЛОНИЙ, ФАННИНГ ЖАМИЯТ ИЖТИМОИЙ - ИҚТИСОДИЙ РИВОЖИДАГИ ТУТГАН ЎРНИ

БухМТИ
Илм-фан
Бух МТИ “Ижтимоий фанлар” кафедраси катта ўқитувчиси А.А.Абдуллаевич
 
             А.Авлоний ўзи яшаб ўтган давр жамиятда содир бўлаётган ижтимоий-иқтисодий, сиёсий жараёнларга бефарқ қараб турган эмас. Февраль инқилоби воқеалари Туркистон ўлкасида ҳам вазиятни кескинлаштирди. Рус социалистлари вазиятни қўлга олиш мақсадида Советлар партиясини тузишга киришди. Туркистонда ҳам 4 (16) апрелда ўлка мусулмонларининг 1- қурултойи чақирилди. Тошкентда руслар ва мусулмонларнинг икки мустақил ҳокимиятини ўрнатиш ва шу орқали русларни ерли мусулмонлар устидан хукмрон бўлишини кўрсатарди.

РАҚАМЛИ ГРАФИКА ВА ULTRA PIXEL.

БухМТИ
Илм-фан
М.М.Нуруллаев., М.М.Нафасов.
(БухМТИ,АКТ кафедраси)
Бугунги кун нафақат техника балки технологиялар тараққиёти билан ҳам ўз аҳамиятини бойитмоқда. Визуал маълумотлар сифатини оширишга қаратилган шундай технологиялардан бири бу UltraPixel дир. Тасвирга олиш сифати кўрсаткичларига нисбатан ишлатилаётган бу термин ўзида ранглар билан ишлашнинг кўплаб алгоритмлари ва афзалликлари жамланган. UltraPixel кўпинча мобил телефонлар камерасига нисбатан қўлланилмоқда.

Дастурий таъминотни тестлаш

Илм-фан
Бухоро муҳандислик технологиялари институти. “АКТ” кафедраси катта ўқитувчиси Нарзиев У.З.
Тестлаш – дастурни хатоликларни топиш мақсадида ишлатиш жараёнидир. Жараён қадамлари тестлар ёрдамида берилади.
Ҳар бир тест:
q  Ўзининг бошланғич маълумотлари ва дастурни ишлатиш учун шартлар;
q  Дастур қайтарадиган натижаларнинг кутилган тўпламидан иборат бўлиши керак.
Тестнинг бошқача номи тест вариантлари деб аталади. Дастурни тўлиқ текшириш учун мукаммал тестлашни бажариш керак. Мукаммал тестлаш дастурнинг барча бошланғич маълумотларини, ҳар бир ҳолатни ва уларнинг қайта ишланишини текширувчи кўп сонли тест вариантларини талаб қилади. Афсуски, кўп ҳолларда мукаммал тестлашни ўтказиш мумкин эмас, бунга заҳира танқислиги (асосан вақт чекланганлиги) тўсқинлик

“Қизлар - сизлар зуккосизлар!”

Илм-фан
Бухоро муҳандислик — технология институти  “Машинасозлик технологияси” кафедраси профессор-ўқитувчилари томонидан Технологиялар ва жиҳозлар (машинасозлик) йўналиши талаба қизлар  ўртасида маънавий — маърифий тадбир ташкил этилди.  Ушбу тадбирда иштирок этган фаол талабалар тақдирландилар.
Тадбир мавзуси “Қизлар -  сизлар зуккосизлар!” деб номланиб, ушбу тадбир ёшларни маънан юксалиши, онги ва тафаккурини янада ўстириш, ёш қизларни соғлом турмуш тарзига тайёрлаш ва келажакда ўз ўринларини топишда замин яратишга эришилди.       
Тадбир ташкилотчилари: “Машинасозлик технологияси” кафедраси ўқитувчилари С.Ю.Адизова ва Д.Ҳ.Абдуллаевалар.

Масофавий таълим ресурсларини яратишда ASP имкониятларидан фойдаланиш.

БухМТИ
Илм-фан
Нарзиев У.З.
Бухоро муҳандислик-технология институти umidnz@rambler.ru
Бизга маълумки, масофавий дастурларни яратишда WEB технологияларга асосланган дастурлардан фойдаланилади. Чунки сотувчи билан харидор ўртасидаги мулоқот Internet тармоғи орқали амалга оширилади. Тармоқда ишлаш вақтида эса, бир қанча талабларни ҳисобга олиш керак. Бу талабларга трафик, сайтнинг очилиш тезлиги, маълумотларни узатиш ва қабул қилиш имконияти, янгиликлар ҳақида ўз вақтида хабар бериш имконияти ва ҳо казолар киради.

МАРКОВСКИЙ ПОДХОД К ОБЕСПЕЧЕНИЮ НАДЕЖНОСТИ ЭКСПЛУАТАЦИИ ЭЛЕКТРОЭНЕРГЕТИЧЕСКИХ СИСТЕМ

Илм-фан
        
Р.Б. Жалилов, Р.А. Ситдиков  
Электроэнергетик тизим (ЭЭТ) элементларининг  ва тизимнинг ишончлилиги кўрсаткичларини ҳисоблаш ва баҳолаш методларива уларнинг аниқлигини оширишга доир илмий адабиётларнинг шарҳишуни кўрсатдики, ҳозирги ватқда   ЭЭТ ишончлилигини тадқиқ қилишда комп-лекс  тизимий ёндошув мвжуд эмас.  Ушбу мақолада ЭЭТ ишончлилигини Марков жараёнлари асосида тадқиқ қилиб, унинг кўрсаткичларини ҳисоблашга  оид   материаллар келтирилган.
 

ЭЛЕКТР ТАЪМИНОТИ ТИЗИМИДА СИҒИМЛИ ФИЛЬТРЛИ ТЎҒРИЛАГИЧНИ ТАҲЛИЛ ҚИЛИШ

БухМТИ
Илм-фан
Рўзиназаров М.Р., Каримов Р.Ч., Паноев А.Т.
 
Тошкент Давлат Техника Университети, Бухоро муҳандислик-технология       
                                                           институти
Мазкур мақолада актив юкламада ишловчи сиғимли фильтрли тўғрилагич кучланишининг ўртача қийматини ҳисоблаш алгоритми ишлаб чиқилга.Тўғриланган кучланишнинг ўртача қийматини ЭҲМ да ҳисоблаш дастури ишлаб чиқилган, шунинг билан бирга дастур бўйича ҳисоблаш натижалари билан

TA`LIM JARAYONIDA MOBIL TEXNOLOGIYALARDAN FOYDALANISH.

БухМТИ
Илм-фан
Nafasov M.M.
Mobil ta'lim simsiz va mobil tarmoqlarning rivojlanishidan uncha uzoq emas. Elektron ta'limning ajoyib o'sishi davom etmoqda, lekin uning rivojlanishi asosan simli infratuzilmalarga bog`liq bo`lib qolmoqda. Rivojlanayotgan simsiz va mobil tarmoqlar, jamiyatdagi smartfonlarning tezkor kirib borishi, tezkor mobil ta'lim uchun yangi ilovalar yaratilishiga olib keladi.

MIND MAPPING TEXNOLOGIYASI.

БухМТИ
Илм-фан
Kamolov Zohid(14-15 MIAT)., Rahbar Nafasov M.M.
 
Yigirmanchi asrning 80-yillarida,  Mind Mapping — aql xaritasi texnologiyasi (ba`zi manbaalarda idrok xaritasi) kashf qilindi. O`tgan yillar mobaynida bu texnologiya e'tiborga loyiq ekanligini isbotlab ulgurdi.
Aql xaritalarini qo'llash fikrlashni vizuallashtirishning bir usuli bo'lib,